Carinska nesigurnost - visoka volatilnost na tržištima

Protekle nedelje tržišta su ponovo ponudila izuzetno raznovrsna dešavanja na tržištima akcija, obveznica i valuta. Ipak, najavljeno odlaganje od 90 dana uvođenja većine najviših carinskih stopa donelo je barem malo optimizma na tržišta, omogućivši globalnom indeksu akcija da nadoknadi deo prethodnih gubitaka.

*uključujući dividende konvertovane u evrima.

Izvor: Bloomberg

Većina investitora prošle nedelje posvetila je veliki deo svoje pažnje carinama i trgovinskom ratu. Nedelja je počela u istom stilu kao što se završila prethodna – padom cena. Takođe smo pratili pad cena američkih državnih obveznica i skok traženih prinosa, što je neuobičajeno, jer se u nesigurnim vremenima kapital obično premešta iz akcija u sigurnije obveznice. Ovog puta nije bilo tako – traženi prinos na 10-godišnje američke državne obveznice skočio je u dva dana sa 3,9% na preko 4,5%.

Prema nezvaničnim informacijama, američki predsednik Tramp postao je zabrinut zbog ovakvog skoka troškova zaduživanja SAD-a, pa je u sredu usledilo značajno olakšanje - odložio je za 90 dana celokupnu primenu carina najavljenih početkom aprila. Na snazi ostaju 10% carine na celokupan uvoz u SAD, 25% carine na automobile, čelik i aluminijum, kao i 145% carine na uvoz iz Kine. S obzirom na trenutnu strukturu uvoza, prosečna carinska stopa povećana je sa približno 2,4% na više od 25%.

Najava 90-dnevnog odlaganja carina – sa ciljem pregovora i sklapanja boljih trgovinskih sporazuma – bila je dovoljna za jedan od najvećih jednodnevnih rasta na berzama u istoriji. Indeks Nasdaq zabeležio je drugi najveći jednodnevni skok do sada, jer je porastao za više od 12%. Već sledećeg dana usledila je nova, iako manja korekcija naniže, ali su američke akcije na nedeljnom nivou ipak završile sa značajnim rastom. Za evro investitora deo tog rasta poništen je nepovoljnim kretanjem valute – dolar je u poređenju sa evrom izgubio više od 3,5% i kotira na 1,13 dolara za 1 evro, što je najslabiji kurs u poslednje tri godine.

Od tzv. „dana oslobođenja“ početkom aprila, makroekonomski podaci i poslovni rezultati kompanija donekle su potisnuti u drugi plan. Ipak, vredi pomenuti pozitivan pomak u inflatornim pritiscima: u SAD-u je mesečna inflacija prvi put posle pet godina pala u negativnu zonu (-0,1%), dok godišnji rast cena iznosi 2,4%. Osnovna inflacija, koja isključuje cene energije i hrane, ostaje na mesečnom nivou na 0,1% i na godišnjem na 2,8%. Još uvek iznad ciljne stope, ali ovo je najniži godišnji rast cena od marta 2021.

Tradicionalnu kvartalnu sezonu objava rezultata kompanija otvaraju banke. Banka JPMorgan premašila je očekivanja u pogledu prihoda, zarade po akciji i neto prihoda od kamata, što je izazvalo skok cene akcije od 4%. Dobre rezultate objavile su i banke Morgan Stanley i Wells Fargo.

Evropske akcije su u proseku nešto pojeftinile. Evropa je na američke carine reagovala umerenim stavom: spremnošću na pregovore, ali i najavom uzvratnih carina na određene američke proizvode ako dogovor ne bude postignut.

Sasvim drugačija bila je reakcija Kine, koja je jasno poručila da u trgovinskom ratu ne namerava popuštati. Carine na američki uvoz povećala je na čak 125% i dodala da carinske stope više neće povećavati, jer povećanje ne bi imalo ekonomski efekat. Kineske akcije su posledično izgubile oko desetinu svoje vrednosti.

Na kraju, pogled i na tržišta sirovina. Cena zlata je prošle nedelje značajno porasla – za oko 6%, što u vreme visoke nesigurnosti nije iznenađenje. U ovoj godini zlato je već dobilo oko 20%. Cena nafte u dolarima ostala je na nedeljnom nivou uglavnom nepromenjena, ali je tokom najveće panike cena nafte Brent pala ispod 60 dolara po barelu, što je najniže od februara 2021. godine.

                                                                                                                                  Autor članka
Rok Potočnik, CFA
Senior portfolio menadžer
NLB Skladi, Tivolska cesta 48, 1000 Ljubljana