26.01.2026.
Dragi čitaoci,
iza nas je još jedna profitabilna godina, pre svega zahvaljujući akcijama iz natprosečno profitabilnih regiona sa tržišta u razvoju, Japana, Evrope, kao i američkim akcijama povezanim sa razvojem veštačke inteligencije.
Protekla godina bila je obeležena i rastućim protekcionizmom, iznenađujućom otpornošću privreda, visokom profitabilnošću kompanija i relativno dobrim raspoloženjem potrošača.
U 2026. godini očekujemo dodatno povećanje investicija, posebno najvećih tehnoloških kompanija, kao i povećanu potrošnju država, uključujući SAD, Kinu, Japan i delimično Evropu (nemački paket).Takođe se nagoveštavaju ekspanzivne monetarne politike centralnih banaka, što će ići u prilog ulaganjima u akcije.
Američka privreda će rasti i u 2026. godini. Rast će biti podržan fleksibilnijom fiskalnom politikom, nešto više usmerenom ka energetici, odbrani i industrijskoj politici, što će dodatno podstaći domaću investicionu aktivnost. Ključni strukturni faktor Američkog rasta i dalje počiva na ubrzanom rastu produktivnosti rada. Dodatno će privredni rast podržati obiman investicioni ciklus tehnoloških kompanija u poluprovodnike i data centre, koji predstavljaju osnovnu infrastrukturu za dalji razvoj veštačke inteligencije.
Pri tome procenjujemo da vrednovanja američkih akcija nisu preterana - u odnosu na nivo zahtevane stope prinosa desetogodišnje američke državne obveznice, akcije su blago ispodprosečno do prosečno vrednovane.
Japansko tržište akcija je već 2023. godine ušlo u izraženiji trend rasta, što je delimično posledica obimnih korporativnih reformi u prethodnim godinama. Te reforme su podstakle kompanije da obezbede veću profitabilnost za akcionare, veće isplate dividendi i aktivnije programe otkupa sopstvenih akcija. Nova premijerka najavljuje nastavak tih reformi i dodatno jačanje investitorima naklonjenog okruženja, što bi dugoročno trebalo da podrži rast profitabilnosti japanskih kompanija.
Za Evropu bismo mogli reći da nema ničeg novog, jer je i dalje zarobljena u sporom privrednom rastu. Nad Francuskom i Nemačkom, koje predstavljaju polovinu privrede evrozone, još uvek lebde tamni oblaci nekonkurentnosti, prevelike regulacije, a u slučaju Francuske i fiskalna neodrživost. Nemačka ne pronalazi rešenje zbog visoke cene energije i sve veće konkurencije iz Kine, koja je pre nekoliko godina bila najveće izvozno tržište Nemačke, dok je sada Nemačka postala jedno od glavnih izvoznih tržišta Kine.
Uprkos zahtevnom makroekonomskom okruženju, u Evropi se pojavljuju selektivne investicione prilike, posebno u sektorima gde region i dalje zadržava konkurentske prednosti ili gde su procene privlačne.Posle više od decenije skromnih prinosa, investicione mogućnosti na tržištima u razvoju postaju cenovno privlačne. Istovremeno se uočavaju postepeni pozitivni pomaci u poslovanju kompanija, očekivanja viših cena pojedinih sirovina i povoljniji geostrateški položaj pojedinih država.
Ključnu težinu unutar akcijskih indeksa tržišta u razvoju nosi četvorka azijskih velikana – Kina, Indija, Južna Koreja i Tajvan, pri čemu svaka od ovih država ima specifične strukturne prednosti i investicione argumente.
Kineska privreda se kratkoročno suočava sa sve nepovoljnijim trendovima. Deflatorni pritisci se produbljuju, tradicionalni sektori, posebno tržište nekretnina, ostaju u strukturnoj krizi, dok poverenje potrošača i privatnog sektora ostaje slabo.
Ipak, ne treba zanemariti prilike, jer Kina doživljava procvat veštačke inteligencije, ali po nešto drugačijem modelu nego SAD. Razvoj se zasniva na bazi javno-privatnog partnerstva. Kineske tehnološke i AI investicije predstavljaju i neku vrstu osiguranja protiv američkih tehnoloških giganata, jer su često negativno korelisane sa njima i kotiraju po znatno nižim vrednostima.
Prirodni resursi sa cikličnog aspekta postaju sve privlačniji kao investiciona mogućnost. Nedostatak investicija u proširenje proizvodnje tokom dugih godina izazvao je uska grla na strani ponude, jer je onemogućio da se ponuda ključnih sirovina prilagodi strukturnim promenama svetske privrede.Godina 2025. bila je obeležena natprosečnim rastom cena plemenitih metala, dok za 2026. godinu, pa i srednjoročno, očekujemo da će u prvom planu ponovo biti industrijski metali, kao što su aluminijum, bakar i uranijum.
Pišemo i o povećanju potrošnje električne energije i predstavljamo s tim povezane investicione mogućnosti. Globalna potrošnja električne energije ušla je u fazu strukturnog rasta, koji je znatno brži od rasta ukupne potrošnje energije. Razlog za izraženiji rast potrošnje električne energije upravo sada, nakon dužeg perioda relativne stagnacije ili sporije dinamike, jeste u tome što su se istovremeno pojavila tri relativno nepovezana faktora rasta (data centri povezani sa procvatom veštačke inteligencije, elektrifikacija saobraćaja i upotreba toplotnih pumpi, kao i sve veća upotreba električne energije za grejanje i hlađenje).
Prilike vidimo i u pomalo zaboravljenom zdravstvenom sektoru, koji važi za sigurno utočište pred volatilnošću tržišta, a poslovanje kompanija u ovom sektoru je obično stabilnije čak i u kriznim vremenima. Radi se o kompanijama koje proizvode proizvode i pružaju usluge bez kojih zdravstveni sistemi ne mogu funkcionisati, bez obzira na stanje privrede.
Uprkos nedavnoj stagnaciji kurseva, farmaceutska industrija ne stagnira u smislu naučnog napretka. Naprotiv, kompanije intenzivno ulažu u razvoj novih lekova i terapija. U poslednjih nekoliko godina videli smo značajne proboje u oblasti lečenja gojaznosti, imunologije, lečenja Alchajmerove bolesti i genskih terapija.Vrednovanja velikih farmaceutskih kompanija su, međutim, u nekim slučajevima bila čak 50% ispod prosečnih istorijskih nivoa. Iako je razvoj veštačke inteligencije centralna globalna tema, u ovom prilogu joj ne posvećujemo posebno poglavlje, jer i dalje ostajemo na dugoročnom pogledu koji smo započeli prošle godine. Investicije u kompanije koje su vodeće u razvoju veštačke inteligencije nisu prolazna moda, već će biti jedna od najvećih investicionih prilika u narednoj deceniji. Geopolitičke tenzije bi se, uprkos napadu na Venecuelu, trebalo postepeno smanjivati, uključujući i tenzije između Kine i SAD, budući da će oba predsednika posetiti obe prestonice država. Tramp, u svetlu američkih novembarskih „midterm“ izbora, neće sebi priuštiti povećanje carina, jer bi viša privremena inflacija mogla da dovede do lošeg izbornog rezultata. Radi se, naravno, samo o taktičkom primirju, koje bi obema stranama omogućilo stratešku pripremu za veći ekonomski sukob. Svetska privreda se sve više oblikuje u dva delimično odvojena ekonomska i tehnološka pola. Pri tom ne dolazi do simetrične raspodele moći. Svet se sve više pomera ka asimetričnom dvopolu, u kojem SAD zadržavaju prevlast u oblasti finansija, intelektualne svojine i vrhunskih tehnologija, dok Kina gradi svoju moć pre svega na obimu proizvodnje, energetici i kontroli nad industrijskim lancima vrednosti.
U potrazi za što većom diversifikacijom imovine investitorima se sve više nude i alternativne mogućnosti ulaganja, pa pišemo i o prilikama na tržištu nekretnina, koje je ušlo u fazu konsolidacije i veće stabilnosti.
Želim vam prijatno čitanje i u ime celog tima NLB Skladi doo zdravu, uspešnu i profitabilnu 2026. godinu.
Autor
Simon Logar, mag
Direktor Sektora investicionih fondova
