Američka vlada ponovo funkcioniše, posle nedelje povećane volatilnosti

Druga nedelja novembra počela je optimistično zbog ponovnog otvaranja američke vlade, ali se raspoloženje na kraju brzo promenilo. Krajem nedelje povećana volatilnost i pad tehnoloških akcija pogoršali su atmosferu na svetskim berzama.

*uključujući dividende konvertovane u EUR

Izvor: Bloomberg

U sredu uveče američki predsednik Donald Tramp potpisao je novi zakon o finansiranju američke vlade i time zvanično okončao najduže zatvaranje vlade u istoriji, koje je trajalo 43 dana. U početku su berzanski indeksi pozitivno reagovali na vest, ali uprkos otvaranju vlade, za četvrtak najavljeni sveži makroekonomski podaci još nisu bili objavljeni.

Dodatno je tržište uzdrmano komentarima rukovodstva američke centralne banke, koje je sve manje naklonjeno decembarskom smanjenju kamatnih stopa.

U kombinaciji sa strahom od visokih vrednovanja tehnoloških akcija, ovi faktori su u četvrtak izazvali značajan pad glavnog američkog indeksa S&P 500 (-2,1 %), dok je verovatnoća decembarskog smanjenja kamatne stope prema podacima ‘FedWatch Tool’ pala na oko 44 %. Krajem oktobra ona je još prelazila 90 %. I u petak je na tržištima bilo burno: S&P 500 se otvorio oko jedan procenat niže, ali je do kraja trgovanja nadoknadio većinu gubitaka. Tokom cele nedelje indeks je izgubio 0,17 %, dok je tehnološki orijentisani Nasdaq-100 oslabio za

 0,5 %.

Investitore je dodatno iznenadila vest da je SoftBank, najveći japanski tehnološki holding i ključni investitor u veštačku inteligenciju, prodao svoj celokupni udeo u Nvidiji, vredan oko 5,3 milijarde dolara. U početku je to dodatno podstaklo rasprave o previsokim vrednovanjima tehnoloških giganata, ali se kasnije pokazalo da je prodaja bila namenjena finansiranju novih ulaganja u veštačku inteligenciju. U prvom planu se ponovo našao Majkl Bari, koji je nakon nedavne opklade na pad cena akcija Nvidije i Palantira ove nedelje zatvorio svoj fond Scion Capital Management. Iako su krajem nedelje obe akcije beležile pad, cena akcije Nvidije je nedelju završila pozitivno (+0,78 %), dok je cena akcije Palantira zabeležila negativan nedeljni prinos (-2,49 %). Nvidia u sredu objavljuje svoje poslovne rezultate, što će biti važan indikator za tržišta u vezi sa daljim rastom akcija povezanih sa veštačkom inteligencijom. Ove nedelje se u svom poslednjem pismu akcionarima javno oprostio legendarni Voren Bafet, koji nakon više decenija na čelu Berkshire Hathaway zvanično predaje operativno vođenje kompanije Gregu Abelu. Pre svog odlaska još jednom je iznenadio investitore, otkrivši kupovinu akcija Alphabeta (kompanije koja je vlasnik Google-a) u vrednosti od 4,3 milijarde dolara.

I u Evropi su berze u početku pozitivno reagovale na ponovno otvaranje američke vlade, ali se pad u četvrtak na Volstritu ubrzo proširio i na ovu stranu Atlantika. Uprkos tome, vrednost glavnog evropskog berzanskog indeksa STOXX Europe 600 nedelju je završila 1,81 % više.

U Ujedinjenom Kraljevstvu u prvi plan izlazi sve veća zabrinutost oko državnog budžeta, koji će biti objavljen 26. novembra. Zbog visokog deficita investitori su u početku očekivali povećanje stope poreza na dohodak, ali su jutarnji izveštaji u petak nagovestili da do toga verovatno neće doći. To je izazvalo određenu paniku na tržištu državnih obveznica, koje su investitori počeli ubrzano da prodaju. Rasprodaja se prelila i na akcije: glavni britanski indeks FTSE 100 započeo je trgovanje u petak oko jedan procenat niže nego prethodnog dana, a tokom cele nedelje izgubio je 0,2 %.

Krajem nedelje pod pritiskom su bili i azijski berzanski indeksi, gde je, kao i u SAD, rasprodaju predvodio tehnološki sektor. Jedna od glavnih južnokorejskih tehnoloških akcija, SK Hynix, izgubila je 1,4 % vrednosti tokom nedelje. Cena akcije kineske Alibabe takođe je oslabila i pala oko 3,5 % u toku nedelje. Pad se nastavio i kod japanskog SoftBanka, koji je od početka novembra izgubio skoro 22 % svoje tržišne vrednosti. Na kineske akcije su dodatno uticali loši makroekonomski podaci objavljeni u četvrtak: investicije u dugoročna sredstva, uključujući i nekretnine, bile su od januara do oktobra 1,7 % manje nego u istom periodu prošle godine. Ovaj podatak je negativan prvi put od pandemije 2020. godine.

Autor članka
Miha Jazbec
Finansijski analitičar