Akcije u središtu trgovinskih tenzija, Rheinmetall nadmašio Volkswagen

Trgovinske napetosti između SAD-a i njihovih trgovinskih partnera dovele su do najveće korekcije na američkim berzama u poslednje dve godine. U Nemačkoj je potpisan istorijski sporazum koji će značajno ojačati nemačku odbrambenu spremnost.

*uključujući dividende konvertovane u evrima.

Izvor: Bloomberg

Prošle nedelje je američki indeks S&P 500 zvanično ušao u korekciju, koja se definiše kao pad cena od najmanje 10% od vrha. U petak smo bili svedoci prilično snažnog oporavka, što je donekle umirilo investitore. Vrednost svetskog berzanskog indeksa MSCI World pala je za 2,29%, dok je indeks STOXX 600 izgubio 1,14% vrednosti, pri čemu su sektori odbrane i infrastrukture nastavili da prkose trendu. Nedelju je obeležila visoka volatilnost na američkim tržištima, jer su se investitori suočavali sa suprotstavljenim faktorima. S jedne strane, stalne promene u vezi sa carinama i strah od recesije, dodatno podstaknuti Trampovim komentarima o "periodu tranzicije" za američku ekonomiju. S druge strane, niže od očekivanih vrednosti indeksa potrošačkih cena (CPI) i proizvođačkih cena (PPI) ulivale su nadu u ublažavanje inflacionog pritiska i brže smanjenje kamatnih stopa. Ipak, analitičari i dalje očekuju sledeće smanjenje kamatnih stopa od strane Fed-a tek u junu.

Investitori su sa zadovoljstvom dočekali promenu rukovodstva u poluprovodničkoj kompaniji Intel, gde je mesto izvršnog direktora preuzeo Lip-Bu Tan. Cena akcija je nakon objave vesti skočila za čak 15%. Investitore zanima kakvu budućnost će Tan kreirati za segment proizvodnje poluprovodnika po narudžbini (foundry), jer se često spominjalo da bi Intel mogao ovaj segment i  da proda. Tanov prethodnik, Pat Gelsinger, uložio je ogromna sredstva u njegov razvoj, a neslaganja oko strategije su navodno dovela do Tanovog odlaska iz upravnog odbora Intela 2024. godine. Tajvanski TSMC i dalje dominira industrijom, dok Intel za sada ne može ozbiljno da konkuriše. Tan je u svojoj prvoj izjavi istakao posvećenost ovom segmentu, uprkos nekim kritikama da bi za kompaniju bilo bolje da ga proda i fokusira se na svoju prednost – dizajniranje procesora, gde uprkos izazovima i dalje drži snažnu tržišnu poziciju. Cena akcija Tesle je nakon Trampove pobede naglo porasla i u decembru dostigla rekordni nivo, ali je u narednim mesecima izgubila polovinu vrednosti i vratila se na predizborne nivoe. Početni optimizam u vezi sa vezama Elona Muska sa novom administracijom i potencijalnim podsticajima za domaću proizvodnju i infrastrukturu za punjenje brzo je zamenjen razočarenjem. Razlozi za to su poremećaji u proizvodnji modela Y, sve oštrija konkurencija i slabija prodaja u Evropi, gde je Tesla u januaru zabeležila pad prodaje od 45%, a u februaru od 42%, uprkos rastu tržišta električnih vozila. Dodatni teret za akcije predstavlja sve kontroverznija slika Elona Maska – njegova podrška krajnje desničarskim strankama i Donaldu Trampu je odvratila mnoge evropske kupce i izazvala proteste ispred Teslinih izložbenih salona u Evropi i SAD-u.

Cene evropskih akcija su bile relativno stabilnije u poređenju sa američkim. Indeks STOXX 600 je izgubio 1,14% vrednosti, ali je sektor odbrane zabeležio rast cena zbog najavljenih povećanih budžetskih izdataka evropskih država. U Nemačkoj su CDU i SPD postigli istorijski dogovor koji je ukinuo dosadašnje ograničenje državnog zaduživanja od 0,35% BDP-a. Novi dogovor predviđa ustavno prilagođavanje koje isključuje troškove odbrane iz ograničenja duga ako prelazi 1% BDP-a. Zbog insistiranja Zelenih, bez kojih ne bi imali potrebnu ustavnu većinu, morali su da obezbede 100 milijardi evra u okviru infrastrukturnog fonda od 500 milijardi evra za poseban fond za klimatsku transformaciju. To je dovelo do zanimljive dinamike na nemačkom berzanskom tržištu. Nemačka ekonomija je tradicionalno poznata po svojoj automobilskoj industriji, ali nemački gigant Volksvagen je u četvrtak pretekla kompanija za oružje Rheinmetall u smislu tržišne kapitalizacije. Kompanija je u sredu objavila izuzetne finansijske rezultate, a istovremeno najavila i proširenje proizvodnih kapaciteta zbog izuzetno povećane potražnje. Simbolično se kao potencijalna opcija spominjala upravo Volkswagenova fabrika u Osnabrücku, koja je pred zatvaranjem. To je izazvalo dodatni rast cene akcija Rheinmetalla, koja je prošle nedelje porasla za 22%. Od 5. novembra, kada je izabran Tramp, cena akcija se povećala sa 466 evra na 1369 evra.

Autor članka
Matej Pejič
Finansijski analitičar